Kako Brenda, domaćin sa Airbnb-a, zarađuje iz penzije
Brenda, domaćin na Airbnb-u, srdačno dočekuje goste u svom sekundarnom domu u četvrti Džentili u Nju Orleansu. Brenda je rođena i odrasla u Nju Orleansu i putnicima iz celog sveta ponosno predstavlja svoju kuću i grad. „Živim ovde svih svojih 66 godina, a ovu sam kuću kupila pre 32“, kaže. „Išla sam u državne škole u Nju Orleansu i sa zadovoljstvom pokazujem ljudima svoj grad.“ Kad se uselila kod drugog muža, Brenda nije htela da proda kuću u kojoj je odgajila decu. Ugošćavanje joj je omogućilo da zadrži kuću i da se izdržava u penziji.
Brenda je otkrila Airbnb dok je pomagala ćerki da se preseli u Španiju. „Odsele smo u kući jedne gospođe, koja je bila stvarno ljubazna prema nama. Čak je pomogla mojoj ćerki da se preseli u novi stan. Tako sam se oduševila tim boravkom, i pomislila 'mogla bih tako nešto i ja drugima da priređujem'.“ Sada to i radi. Kad joj gosti dođu u posetu, Brenda im daje paket dobrodošlice s grickalicama i preporukama. Takođe se pobrine da znaju gde da idu i kako da uživaju u celom gradu. „Održim im svoj kratki govor. Jedan od mojih gostiju je rekao da se osećao kao da boravi u kući svoje omiljene tetke.“
Brenda rado sa gostima deli svoje znanje o lokalnim radnjama i šalje ih na mesta koja nisu deo jedne tipične posete Nju Orleansu. „Uvek preporučujem ljudima da odu na aerodrom Lejkfront, gde sleću privatni avioni. Tamo se nalazi jedan slatki mali restoran po imenu Messina's – imaju najbolje palačinke na svetu. Ako naručite dve, biće vam previše, jer su velike kao tanjir“, kaže Brenda kroz smeh. „Zatim preporučujem Sassafras, gde možete pojesti autentični gulaš „gambo“ u Nju Orleansu. Prave autentični gambo svaki dan.“
Brenda vidi da njeni gosti pomažu lokalnim preduzećima jer tamo troše novac koji uštede odsedanjem u njenom smeštaju sa Airbnb-a. „Ljudi koji borave kod mene možda nemaju 600 USD za tri dana u hotelu u centru grada, ali sve ono što imaju oni potroše u Nju Orleansu. Dakle, [gosti] troše novac u prodavnicama i doprinose našoj ekonomiji.“
Za Brendu je ugošćavanje način da zadrži svoj dom i sastavlja kraj s krajem. Zbog povrede koja joj je promenila život, Brenda je morala rano da napusti posao i ode u penziju. „Imala sam operaciju na vratu i nisam više mogla da radim.“ Nakon uragana Katrina, njene stope osiguranja i porezi na imovinu su se više nego udvostručili. „Uz visoke račune za vodu, struju, rate osiguranja i porezima na imovinu, šta vam ostaje? Prijatelji i porodica, to vam preostaje.“
Ugošćavanje je postalo vrlo bitan izvor prihoda kojim se pokrivaju ti veliki troškovi. „[Ugošćavanje je] moj jedini izvor prihoda, uz penziju.“ Brenda brine da bi gradska uprava mogla to da joj oduzme. Ako gradska uprava trajno ukine dozvole za izdavanje celih domova u stambenim područjima, „to bi bilo vrlo žalosno i ja ne bih znala šta dalje. Osim toga, više me brine kako bi gradska uprava nadoknadila taj priliv novca od izdavanja na kraće. To bi veoma uticalo na moje prihode. Ja jednostavno ne vidim izlaz iz svega toga.“
Na kraju krajeva, Brenda se nada da će gradska uprava doneti razumnu odluku kako bi omogućila ljudima poput nje, koji imaju privremenu dozvolu za izdavanje na kraće ili sekundarni dom, da nastave sa ugošćavanjem u svojim celim smeštajima. „Nadam se da će odlučiti u korist privatnih vlasnika domova, ljudi poput mene koji ovde žive oduvek.“ Uz poštene i smislene propise o izdavanju na kraće, Brenda bi mogla nastaviti da zarađuje dovoljno da sastavlja kraj s krajem i nastaviti da bude izvanredan ambasador svog divnog grada.
Informacije u ovom članku su se možda promenile od objavljivanja.