Patrisijino lice se ozari dok se priseća detinjstva, igranja sa drugom decom u brdima oko Naukalpan de Huareza, bujnog, šumovitog područja zapadno od Meksiko Sitija koje je istačkano pećinama, prošarano potocima i kanjonima i prepuno divljih životinja. Danas ona ponosno radi kao turistički vodič i domaćin u delu Naukalpana koji je ujedno i sačuvan i potpuno transformisan u nadrealnu zajednicu i priznanje iz snova meksičkoj umetnosti i kulturi. „Volim da ovo mesto delim sa drugima jer sam ponosna na njega“, kaže Patrisija. „Ne želim da ga zadržim samo za sebe ili za svoje komšije. Mislim da je to nešto što vredi videti, osetiti i doživeti.“ Deljenje omiljenog kutka sveta sa drugima je motivacija koja ujedinjuje brojne Airbnb domaćine. Ipak, malo njih ima priliku da deli mesto takve očaravajuće lepote kao što je Patrisijino Kecalkoatlovo gnezdo. Nazvano po bogu poluptici-poluzmiji, koga su poštovali Asteci, ono je kombinacija egzotičnog parka i stambenog kompleksa izgrađenog u džinovskoj, složeno dekorisanoj skulpturi jarkih boja koja vijugavo ulazi i izlazi iz pejzaža. Ovo remek-delo je dizajnirao Havijer Senosiain, meksički arhitekta koji je pionir ovog divnog stila „organske arhitekture“. Patrisijin dom je jedan od 10 u ovom kompleksu i jedini je raspoloživ na Airbnb-u. To je prostran stan sa 5 spavaćih soba sa zaobljenim prozorima, zakrivljenim plafonima i drugim neobičnim arhitektonskim karakteristikama, izgrađen u stomaku zmije. Moderan dekor i detalji daju ovom smeštaju svežinu koja iznenađujuće odgovara njegovom izvornom okruženju.

Ideju da postane stalni domaćin Patrisiji je dala jedna od njenih sestara, koja je prethodno nudila kuću na Airbnb-u. I to se poklopilo sa Patrisijinom željom da zameni metež i haos Meksiko Sitija mestom koje je zeleno i mirno. Od 2015. godine prihvatila je svoju ulogu sa jedinstvenom revnošću. Patrisija obično sama dočekuje goste i vodi ih ka svom smeštaju kroz otvor na boku zmije. Ona uživa u načinima na koji gosti na različitim jezicima izražavaju svoje divljenje uzvikujući „Vau!“, „Ooo!“ i „O la la!“. „Iako su videli fotografije, nikada ne mogu sebi u pravoj meri da predstave veličinu zgrade i prirodu oko nje, tišinu i mir koji će osetiti“, kaže ona. Patrisija voli da ponudi svojim gostima obilazak imanja. I za mnoge je to jedan od najboljih momenata njihovog boravka u Kecalkoatlovom gnezdu. Obilazak se lako može pretvoriti u avanturu koja potraje 3–4 sata ako su gosti raspoloženi. Ima mnogo toga da se vidi na imanju od skoro 16 hektara koje je u jednom delu uređeno, a u drugom je u svom u prirodnom stanju. I Patrisijin tempo je namerno spor. Ona ukazuje na zmijska usta izgrađena oko prirodne pećine, podstiče goste da posmatraju različito cveće i drveće, da primete blistave boje lišća, zvuke šume i raznovrsnost tekstura, kako prirodnih tako i veštačkih. „Ponekad im predložim da hodaju bosi po travi i osete ovaj prostor“, kaže ona.

Ona će tokom svakog obilaska govoriti o Uićolima, domorocima iz centralnih planina Meksika, koji su poznati po svom šarenom nakitu i umetnosti sa perlicama. „Glava zmije je napravljena pod velikim uticajem Uićola“, kaže Patrisija. Šareni keramički krugovi optočeni u glavi, očima i očnjacima zmije, kao i mnogi drugi detalji Senosiainove fantastične strukture, inspirisani su umetnošću Uićola. „Jedna od stvari koje smo želeli da utisnemo u ovo mesto jeste boja Meksika“, dodaje Patrisija. Patrisija podučava goste i o lekovitim biljkama na imanju i načinu na koji ih Uićoli i drugi koriste. Ako smatra da su gosti raspoloženi, nekada ih pozove da joj se pridruže u meditaciji na kraju obilaska. Na kraju, ono što je pokreće jeste želja da deli meksičku umetnost, kulturu i prirodne lepote, uz iskustva i zbližavanje sa drugima. „Shvatila sam da, iako su moji gosti možda Kinezi, Meksikanci, Španci, Australijanci ili neki drugi, svi imamo osećanja, svi volimo, svi smo ljudi“, kaže ona. Ljudi možda izgledaju drugačije, dodaje ona, „ali iznutra smo veoma slični.“ Nada se da će kroz prepuštanje prirodi, meksičku kulturu i boravak u Kecalkoatlovom gnezdu, njeni gosti otići preobraženi. „Ono što volim kod ugošćavanja i zbližavanja sa svojim gostima jeste da oni ne dožive samo putovanje, već iskustvo i da je to iskustvo veoma značajno za njih“, kaže ona. „Odmor je kao pauza i volela bih da sa njima podelim tu pauzu – da zarone u sebe i pronađu ono što žele, ono što jesu.“