Reagovanje na krizu u Ukrajini momentalnom podrškom

U nedelji nakon što je Rusija napala Ukrajinu, izvođač i domaćin Rafal osećao je uticaj toga na njegov rodni Vroclav u jugozapadnoj Poljskoj. Kutije doniranih potrepština su se gomilale ispred ukrajinskog kulturnog centra u njegovom kraju. Čuo je da ljudi govore ukrajinski na ulici i u radnjama.

Uskoro su tri porodice iz Ukrajine rezervisale uzastopne jednomesečne boravke u kući koju on nudi na Airbnb-u. Rafalu nije bilo prijatno da naplaćuje ljudima koji su pobegli od rata, pa je kontaktirao Airbnb-ovu službu za korisnike, saznao da Airbnb.org može da subvencioniše njegov trud i registrovao se.

Prema podacima Saveta UN za ljudska prava, skoro 7 miliona ljudi je pobeglo iz Ukrajine u šest meseci nakon invazije u februaru 2022. Milioni porodica stigli su u gradove širom Evrope sa samo nekoliko kofera, bez ikakve predstave kad bi mogli da se vrate kući.

Reagujući na krizu, Airbnb.org je objavio poziv svojim neprofitnim partnerima i globalnoj zajednici domaćina: Možete li nam pomoći da ponudimo privremeni smeštaj za do 100.000 ljudi koji beže iz Ukrajine?

Od tada je Airbnb.org ispunio taj cilj zahvaljujući ogromnoj podršci domaćina, donatora Airbnb.org-u i humanitarnih organizacija koje pomažu ljudima na terenu.

Neki ljudi koji su se odazvali pozivu, kao što je Rafal, dugogodišnji su domaćini na Airbnb-u i nude smeštaje sa popustom preko Airbnb.org-a u ovim kriznim vremenima. Drugi, poput Meri, američke naučnice koja proučava podatke i živi u Berlinu, bili su među 40.000 novih domaćina koji su gostima-izbeglicama ponudili besplatan smeštaj ili smeštaj s popustom preko Airbnb.org-a.

Rafal kaže da su svi koje poznaje u Poljskoj bili šokirani invazijom na Ukrajinu, ali je bio oduševljen brzinom kojom su njegovi prijatelji i susedi reagovali na dolazak velikog broja ljudi koji su bežali od rata. Ljudi su donirali hranu na železničkoj stanici u Vroclavu i sakupljali potrepštine za isporuku na granicu sa Ukrajinom.

Sa kolegama je počeo da organizuje muzičku dobrotvornu priredbu, ali je želeo da pronađe i direktniji način da pomogne. „To je jedna od najgorih stvari – kad nemate gde da odsednete, gde da prespavate, gde da se vratite“, kaže.

Rafal i dalje preko Airbnb.org-a nudi svoju kuću gostima raseljenim zbog krize. Takođe je pomagao u prevođenju Airbnb.org-ovih vebinara na poljski.

U Berlinu, oko 350 kilometara severozapadno od Vroclava, Meri je pratila vesti o invaziji na Ukrajinu. Kada je na internetu videla poziv Airbnb.org-a na akciju, besplatno je ponudila svoj stan.

Obratio joj se član osoblja Organizacije za izbeglice, azil i migracije (ORAM), jednog od partnera Airbnb.org-a. Kao što su javile mnoge novinske kuće, zbog stavova protiv LGBTQ+ osoba u Ukrajini i nekim okolnim zemljama, LGBTQ+ osobe raseljene tokom ovog sukoba su bile još ugroženije. Predstavnik ORAM-a je pitao Meri da li dvoje transrodnih ljudi mogu da odsednu u njenom smeštaju.

Meri je rado ugostila goste koji su pripadnici LGBTQ+ zajednice. „Znala sam da je moj stan naročito bezbedan prostor za njih“, kaže ona.

Ubrzo nakon što su Merini prvi gosti otišli, Dima je došao da ostane dve nedelje. Dima je gej muškarac star u trećoj deceniji života, a živeo je u Kijevu kada su Rusi počeli da bombarduju taj grad. Lokalna organizacija po imenu Safebow pomogla je Dimi da sa svojom mačkom Pič doputuje kroz Poljsku do Berlina. Tamo mu je ORAM pomogao da nađe smeštaj i prijavi se za socijalne usluge.

Nakon putovanja ispunjenog preprekama, dolazak u Merin stan bio je olakšanje za Dimu. „Bio sam preplavljen emocijama tih prvih nekoliko dana“, kaže on. „Čak ne mogu da kažem ni šta mi je bilo bitnije: da li to što boravim u bezbednom prostoru ili već i to što vidim koliku podršku imam“.

Meri je bila van grada tokom prve nedelje Diminog boravka. Kada se vratila u Berlin, njih dvoje su se „skontali“. Provodili su sate za njenim kuhinjskim stolom, zajedno jeli i pili pivo. Ostali su u kontaktu nakon što se preselio u drugi stan.

„To je bio ogroman podsticaj za moj početak ovde“, kaže Dima.

Meri stalno razmišlja o tome koliko joj je bilo lako da ugošćava. „Nisam ja uradila ništa posebno značajno“, insistira Meri. „Rizikovala sam. Možda mi je eventualno bilo za nijansu nezgodno.“

Ona opisuje kontrast toga sa pričama koje su joj pričali gosti: „Razmišljam kako bi to izgledali kad bih morala da se suočim sa [raznim stvarima] na potpuno nepoznatom mestu, na kom se nalazim ne svojom odlukom, odvojena od porodice. To je neverovatno. To je teško.“

Meri nije očekivala da će se sprijateljiti sa gostima, ali je oduševljena osećajem zajedništva koji se razvio.

„Često se dešava da, uprkos trudu koji ulažemo u nešto, ne vidimo nužno rezultate“, kaže ona. Ovako mogu da promenim život bar jednoj osobi.“

Informacije u ovom članku su se možda promenile od objavljivanja.