Obnova od uragana pretvorila je neznance u heroje

Old Fort u Severnoj Karolini je idilični gradić ušuškan na obroncima planinskog venca Blu Ridž Mauntins. U redovnim okolnostima, potok penuša ispod natkrivenih mostova preko kojih motociklisti i planinari istražuju obližnju nacionalnu šumu Pisga.

„Kad ovde živite duže vreme, ne možete ni do radnje da odete, a da ne sretnete 20 poznatih ljudi“, kaže Melisa, starosedelac koji zna skoro sve stanovnike svog gradića.

Uragan Helena je 26. septembra 2024. ispustio skoro 400 mm kiše u tri dana. Potočići su se pretvorili u divlje reke, podižući kuće sa temelja i čupajući drveće koje je generacijama tu stajalo. Klizišta su klizila niz obronke planine, zatrpavajući automobile, prekidajući napajanje strujom i rad baznih stanica i onemogućavajući pristup čitavim delovima grada – i susedima.

„Taj osećaj se stvarno ne može opisati. U tren oka svačiji svet se promenio“, rekla je Melisa.

U tipičnom duhu Old Forta, reakcija zajednice bila je momentalna. „Svako ima malo terensko vozilo za kretanje u lokalu, pa su u roku od 30 minuta svi ovi ljudi počeli da stižu sa motornim testerama i alatima kako bi pokušali da raščiste.“

Melisa ugošćava na Airbnb-u osam godina. Poseduje tri smeštaja na Airbnb-u u tom području i upravlja njima – po jedan u Old Fortu, Ešvilu i Blek Mauntinu. „Volim zapad Severne Karoline i najsrećnija sam kad doprinosim da ljudima bude što udobnije – bilo da su došli zbog odmora ili ako treba pomoći našoj zajednici da opet stane na noge.“

Od uragana, Melisa je otvorila vrata svojih domova putem Airbnb.org-a za 24 volonterske grupe i 13 porodica raseljenih zbog uragana.

„Svaki dan možete da vidite objavu na grupi u kojoj piše da njihova crkva ili neprofitna organizacija stiže sa hranom za 2000 ljudi“, rekla je. „Još ima ljudi bez struje ili bez posla.“

Amanda, volonterka iz Džejmstauna u Severnoj Karolini, stigla je u Melisin smeštaj na Airbnb-u u automobilu punom pelena, adaptiranog mleka i potrepština za hitne slučajeve koje je ponela da razdeli. Ono što je počelo kao jedan boravak pretvorilo se u porodičnu misiju. Amanda je povela svoju decu Ejvis (13) i Brigsa (10) na naredna putovanja, pretvarajući Melisin smeštaj u bazu za humanitarne operacije.

Tri meseca nakon Helene, Old Fort se još bori da se obnovi. Međutim, uprkos svemu, Melisini objekti ostaju svetionik nade, nudeći utočište i zajednicu onima koji pomažu u obnovi njenog voljenog rodnog grada.

„Bili smo u prilici da ugostimo nekoliko lokalaca koji su ostali bez svojih domova, kao i druge koji nisu imali struju, vodu i internet – čak smo se povezali i na Starlink, što nam je mnogo značilo. I, naravno, ugostili smo mnogo volontera iz drugih saveznih država, koji su pomagali.“

Deca su se bacila na posao oko obnove. Ejvis je napisala poruke ohrabrenja koje treba ubaciti uz obroke koji se dostavljaju, dok je Brigs postao „počasni radnik meseca“ u centru za donacije, gde pozdravlja svaki automobil koji obavi svoj posao. „Nikada ga nisam videla da tako vredno radi“, prisetila se Amanda. „To je bila prekretnica.“

Dani su se stopili usled stalnih aktivnosti. „Ustajali bismo u cik zore. Čim bi počelo da sviće, bili bismo napolju, ponekad dostavljajući do 9 uveče“, rekla je Melisa.

Usred razaranja, Melisa je pronašla nadu na neočekivanim mestima. Recimo, kad je Ejvis odbila da ode, krijući se po kući da bi ostala blizu gospođice Džojs, starije susetkinje sa kojom se sprijateljila, ili kad joj je Amanda rekla kako se Brigs budi u 6 ujutru i pita: „Je l' idemo kod Melise? Šta radimo danas?“

Melisi je to iskustvo dodatno učvrstilo odluku da otvori vrata svog doma putnicima.

„Šokantno je pomisliti da se neko ko nije odavde toliko posvetio našoj zajednici“, rekla je. „Za kratko vreme postali su nam kao familija.“